Ugovorena proizvodnja: zašto se ugovor registruje?

01

Šta je ugovorena proizvodnja

Ugovorena proizvodnja znači da se kupac i proizvođač dogovore pre setve ili pre sezone. Kupac obezbeđuje novac, repromaterijal ili drugu vrstu podrške, a proizvođač se obavezuje da isporuči dogovorenu robu ili vrati novac.

Za proizvođača to rešava dva problema odjednom: sredstva na početku sezone i poznatog kupca na kraju. Za kupca rešava sigurnost snabdevanja. Zauzvrat obe strane preuzimaju obaveze koje traju celu sezonu, pa se zato uređuju ugovorom, a ne dogovorom na njivi.

02

Zakon koji to uređuje

Oblast uređuje Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje („Službeni glasnik RS", br. 128/2014). Po tom zakonu, ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje je ugovor na osnovu koga se dužnik obavezuje da za primljena novčana ili druga sredstva, dobijena od poverioca za finansiranje proizvodnje, izvrši određenu robnu ili novčanu obavezu prema poveriocu.

Obratite pažnju na reč „ili". Obaveza proizvođača može biti roba, ali i novac. Isto važi za ono što daje poverilac: novac ili druga sredstva, na primer repromaterijal. Taj raspon je razlog zbog kog se u ugovoru mora precizno opisati šta ko duguje.

03

Bez registracije ugovor ne proizvodi dejstvo

Ovo je odredba koju proizvođači najčešće ne znaju. Ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje i njegove izmene proizvode pravno dejstvo ako su sačinjeni u pisanoj formi, datirani, potpisani od ugovornih strana i registrovani u Registru ugovora o finansiranju poljoprivredne proizvodnje.

Registar radi u okviru Agencije za privredne registre od 1. juna 2015. godine. To je jedinstvena, centralna, javna i elektronska baza podataka o zaključenim ugovorima i dokumentima na osnovu kojih su registrovani. Softver za rad Registra razvijen je u okviru projekta tehničke pomoći FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Reč „javna" znači da su osnovni podaci o ugovornim stranama, obavezama i sredstvima obezbeđenja dostupni svim zainteresovanim licima preko internet strane Agencije.

04

Šta se upisuje u registar

Spisak nije birokratija radi birokratije. Svaka stavka je mesto na kom ugovori obično pucaju: nedefinisana sorta, količina bez merne jedinice, isporuka bez mesta ili rok bez datuma.

05

Založno pravo na budućim proizvodima

Potraživanje po ugovoru poverilac može obezbediti založnim pravom na budućim poljoprivrednim proizvodima. Ugovor o zalozi zaključuje se u pisanoj formi i upisuje u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, koji APR vodi od 2005. godine.

Za proizvođača to znači da rod koji tek treba da nikne može biti opterećen. Pre potpisivanja treba razumeti šta se tačno zalaže, u kom obimu i šta se dešava ako rod izostane ili bude manji od ugovorenog. To je pitanje za pravnu proveru, ne za usmeno uveravanje.

06

Šta dogovoriti pre potpisa

Zakon propisuje formu, ali ne i sadržinu vašeg posla. Sledeće stvari niko neće rešiti umesto vas.

• Kvalitet: po kom standardu se roba prima i ko o tome odlučuje
• Klasiranje i odbitak: kako se tretira roba van klase
• Cena: fiksna, vezana za berzu ili za tržište u trenutku isporuke
• Rok plaćanja i šta se dešava kod docnje
• Manji rod od ugovorenog: da li se obaveza smanjuje ili prelazi u novčanu
• Viša sila: grad, mraz, suša — ko snosi posledicu
• Raskid: pod kojim uslovima i uz koje troškove

07

Kome ovo odgovara

Ugovorena proizvodnja ima najviše smisla kada obe strane imaju šta da izgube od loše sezone. Prerađivaču koji mora da popuni kapacitet i proizvođaču kome je potreban novac na početku sezone.

Manje odgovara proizvođaču koji računa na prodaju po najboljoj ceni u sezoni, jer ugovor upravo tu slobodu zamenjuje sigurnošću. Ta razmena je poenta posla i treba je razmotriti otvoreno, a ne otkriti je posle berbe.

Za veće količine i više gazdinstava pitanje prelazi u organizaciju: ko usaglašava standard, ko potpisuje i ko odgovara za isporuku. Tu se ugovorena proizvodnja i udruživanje proizvođača susreću.