Zadruga, udruženje ili proizvođačka organizacija — šta je šta?

01

Zašto pretraga vraća hrvatske propise?

Ako u pretraživaču potražite udruživanje poljoprivrednih proizvođača, najveći deo rezultata biće pravilnici Republike Hrvatske o proizvođačkim organizacijama. Razlog nije greška pretraživača nego terminologija.

„Proizvođačka organizacija" je pojam iz propisa Evropske unije, preuzet u hrvatsko zakonodavstvo. U srpskom Zakonu o zadrugama taj izraz se ne pojavljuje, a pretraga sajta Uprave za agrarna plaćanja za isti pojam nije vratila nijedan rezultat (provereno 15. septembra 2026). Praktična posledica: tekst koji čitate može biti tačan, ali se odnosi na drugu državu i druge propise.

U Srbiji se isti cilj ostvaruje kroz tri postojeće forme: zadrugu, udruženje i privredno društvo. Razlika među njima nije formalna, nego određuje ko šta sme, ko za šta odgovara i kako novac ulazi i izlazi.

02

Zadruga: član posluje preko zajedničkog pravnog lica

Zakon o zadrugama („Službeni glasnik RS", br. 112/2015) definiše zadrugu kao pravno lice i poseban oblik organizovanja fizičkih lica koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske i druge interese, i koja sama upravljaju zadrugom i kontrolišu njeno poslovanje.

Ključna odredba je definicija zadrugara: to je fizičko lice koje je član zadruge i koje u celosti ili delimično posluje preko zadruge — prodaje preko nje svoje proizvode, nabavlja ono što mu treba za proizvodnju ili koristi njene usluge. Time se zadruga razlikuje od svih ostalih formi: članstvo nije simbolično, nego je vezano za stvarni posao.

Zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge mogu biti opšte i specijalizovane — ratarske, voćarske, povrtarske, vinogradarske, stočarske, pčelarske i druge. One proizvode, preuzimaju, otkupljuju, prerađuju i prodaju proizvode zadruge i zadrugara, i snabdevaju zadrugare repromaterijalom, energentima i sredstvima za proizvodnju.

• Osniva je najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica
• Osnivače ne mogu činiti lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa osnivačem
• Osniva se na osnivačkoj skupštini, ugovorom o osnivanju i usvajanjem zadružnih pravila
• Svojstvo pravnog lica stiče danom upisa u registar kod APR-a
• Poslovno ime sadrži vrstu zadruge, pravnu formu, naziv i mesto sedišta

03

Udruženje: zajednički cilj, bez sticanja dobiti

Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 — dr. zakoni i 44/2018 — dr. zakon) definiše udruženje kao dobrovoljnu, nevladinu i nedobitnu organizaciju, osnovanu radi ostvarivanja zajedničkog ili opšteg cilja.

Udruženje može osnovati najmanje tri osnivača, pri čemu bar jedan mora imati prebivalište ili sedište u Srbiji. Osnivači mogu biti i fizička i pravna lica — za razliku od zadruge, koju osnivaju samo fizička lica.

Reč „nedobitna" je ovde suština, a ne formalnost. Zakon izričito izdvaja udruženja organizovana radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Ako je stvarni cilj zajednički otkup i prodaja sa raspodelom zarade članovima, udruženje nije forma za to.

04

Privredno društvo: kada je cilj trgovina

Kada grupa proizvođača želi da zajednički kupuje, prerađuje i prodaje kao preduzeće, sa jasnim vlasničkim udelima i raspodelom dobiti, forma je privredno društvo. Ono se ne zasniva na članstvu vezanom za proizvodnju, nego na ulogu u kapitalu.

Ova forma daje najviše slobode u poslovanju i najmanje zajedničkog upravljanja. Odluke prate vlasničke udele, a ne princip jedan član — jedan glas. Za neke grupe je to prednost, za druge razlog da je ne biraju.

05

Tri forme jedna pored druge

Tabela pokazuje zašto izbor nije stvar ukusa. Grupa kojoj je cilj zajednička prodaja roda ne rešava ništa osnivanjem udruženja, a grupa kojoj je cilj zastupanje interesa pred lokalnom samoupravom ne treba zadrugu sa ulozima i knjigom zadrugara.

06

Šta mora da piše u zadružnim pravilima

Zadružna pravila su dokument koji uređuje upravljanje i unutrašnju organizaciju. Zakon propisuje šta ona moraju da sadrže, i upravo se tu odlučuje da li će saradnja preživeti prvu neslogu.

• Poslovno ime, sedište i delatnost zadruge
• Ciljevi i osnovne smernice poslovne politike
• Uslovi i način sticanja i prestanka statusa zadrugara
• Organi koji odlučuju o prijemu i isključenju zadrugara
• Prava i obaveze zadrugara prema zadruzi i zadruge prema zadrugarima
• Iznos osnovnog kapitala i minimalna vrednost uloga odnosno članarine
• Način odlučivanja o povećanju i smanjenju uloga

07

Ulazak je lak, izlazak se planira unapred

Zakon predviđa da zadrugar pre prestanka statusa izmiri sve obaveze prema zadruzi, na način određen zadružnim pravilima. Obaveze koje dospevaju posle prestanka statusa ostaju na snazi za obe strane.

Ulozi se ne mogu vraćati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge. To je odredba koju vredi razumeti pre pristupanja, a ne u trenutku kada neko želi da izađe.

08

Kako izabrati formu

Odgovor sledi iz cilja, ne iz preporuke poznanika. Postavite tri pitanja i forma se sama izdvoji.

• Da li članovi žele da prodaju i nabavljaju preko zajedničke organizacije? Ako da — zadruga.
• Da li je cilj zastupanje interesa, obuke, projekti i saradnja bez raspodele zarade? Ako da — udruženje.
• Da li grupa želi da posluje kao preduzeće sa vlasničkim udelima i dobiti? Ako da — privredno društvo.
• Da li vam treba samo jedan posao, bez nove organizacije? Onda ugovor, a ne pravno lice.

09

Šta rešiti pre nego što se ide u APR

Registracija je poslednji korak, ne prvi. Pre nje treba da postoji dogovor o tome ko šta isporučuje, po kom standardu, kada se plaća i ko donosi odluke. Pravna forma taj dogovor uređuje, ali ga ne stvara.

Za sastavljanje akata uključite pravnu i računovodstvenu podršku. Zadružna pravila i osnivački akt nisu obrasci koji se popunjavaju, nego dokumenti po kojima ćete raditi godinama.